На месту старије цркве брвнаре Св. Николе, освећене 1724, подигнута је 1827. нова, посвећена Вазнесењу Господњем. Непознато је зашто је том приликом промењен патрон храма, али се зна да је старија црква била доста већа од садашње. Такође се не зна зашто је категорисана, када се зна да је била грађена без већих претензија, без трема, мање складних пропорција. Правоугаоне је основе са четвоространом апсидом и доминантним стрмим кровом покривеним упадљиво крупном шиндром. Унутрашњи простор је подељен на олтар, наос и припрату, чији горњи део запрема хор. Лучно засведен шашовац покрива простор цркве. Истичу се врата са резбареном декорацијом, стилизованих биљних и геометријских орнамената комбинованих са крстићима и розетама у касетираним пољима, уобичајеном за рад осаћанских мајстора. Очувале су се престоне иконе Христа и Богородице с дететом, као и царске двери, приписане Сретену Протићу. Иза цркве налази се гробље са надгробним споменицима из 19. века. Обимни конзерваторски радови на санацији и рестаурацији обављени су 1970–72, у време када је од скоро срушене цркве остао само костур.