Средњовековно насеље Чабићи било је највеће село дечанског властелинства, поменуто у хрисовуљама средином XIV века. У њему је крајем XVI или почетком XVII века подигнута скромна једнобродна, полуобличасто засведена црква од притесаног камена, са двоводним кровом покривеним каменим плочама. Једини украс источне и западне фасаде представљао је благо истурени лук који обележава линију свода. Олтарска апсида, споља тространа, изнутра је била полукружна, а проскомидију и ђаконикон замењивали су парови ниша. Слаба светлост је у унутрашњост допирала кроз два узана прозорска отвора, на апсиди и јужном зиду. У неко време је пред западним прочељем дограђена припрата, а унутар цркве је до висине свода озидан иконостас, са два пролаза ка олтару. Особеност зиданог иконостаса била је та што није био фреско-декорисан, већ је носио иконе на дасци. Програм фресака обухватао је зону стојећих фигура, опширно изложен циклус житија патрона и циклус Великих празника. Судећи по светлој гами боја, несигурном цртежу и минијатурним размерама фигура, живопис је у првим деценијама XVII века извео сликар скромног талента, склонији иконопису, док су иконе по својим ликовним квалитетима боље од фресака. Конзерваторски радови на архитектури и чишћењу живописа изведени су 1968. Црква је минирана и срушена до темеља 1999.