Смештена је у пространој порти покрај сеоског гробља. Уз једнобродни храм сукцесивно су дозидани припрата и звоник. Невелика, подужно пресведена црква свакако је подигнута у другој половини XVI века. Споља полукружна апсида у ентеријеру је решена у виду нише. Црква није осликана. Припрата је пространа, у основи правоугаона грађевина нешто нижа од цркве, полуобличасто засведена, осветљена кроз узани прозор са југа и са улазом на западу. Живопис из 1602/3. обухватао је изабране српске светитеље, свете ратнике и враче у зони стојећих фигура, развијену композицију Страшног суда, десет сцена из циклуса Христових страдања и још толико из циклуса Христових делатности и чуда као и декорацију у темену свода. За овај опсежни програм велика група сељана као колективни ктитор није успела да пронађе талентованог сликара, па је распричани живопис кијевске припрате небрижљивог цртежа и невеште композиције. Ипак, извесни ретки иконографски детаљи оспоравају суд о самоукости зографа. У XIX веку је пред припратом дозидан стамени спратни звоник. У цркви је постојала значајна збирка хронолошки и стилски различитих икона. Минирана је и срушена до темеља 1999.