Црквица властелина Драгослава Тутића (у монаштву Николе) са супругом Белом налази се у самом центру данашњег Призрена. Према каменом натпису, сачуваном само у фрaгментима, али познате садржине на основу преписа из XIX века, црква је саграђена 1331/32, а највероватније је одмах и осликана. Касније је постала метох манастира Дечана. Једнобродна грађевина је малих димензија, надвишена куполом осмостраног тамбура са прозорским отворима. На источној страни је полукружна апсида са две полукружне нише за проскомидију и ђаконикон. Зидана је једноставно каменом и опеком. Сачувано је релативно мало живописа. По тематици, распореду и стилу фресака живопис је сродан оном из прве фазе цркве Св. Спаса и у цркви Св. Ђорђа у Речанима, па се стога сматра да је иста сликарска радионица извела живопис у све три богомоље. Истим зографима приписане су и две иконе: Богородица Одигитрија са иконостаса Богородице Љевишке (у Саборној цркви у Призрену) и двојна љубижданска икона са Благовестима и Сусретом Јоакима и Ане (у Народном музеју у Београду). Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису обављени су од 1967. до 1970, када је рестаурисано читаво кубе. Марта 2004. црква је спаљена и тешко оштећана.