Темељи ове средњовековне цркве откривени су приликом проширивања зграде призренске Митрополије 1857. године, када је стара једнобродна црква правоугаоне основе обновљена и проширена са северне, јужне и западне стране, тако да је стекла изглед тробродне базилике. Олтарска аписида је озидана споља и изнутра полукружно, а све унутрашње зидне површине су прекречене. Унутрашњост цркве су осветљавала по два прозорска отвора са северне и јужне стране, односно четири на олтарском делу. Судећи по композиционим решењима и начину обраде, из времена обнове потиче и добро очуван иконостас.