Остаци римске и рановизантијске Улпијане заузимају површину од 35 ha, а налазе се на локалитету Градина поред данашње Грачанице. На овом вишеслојном локалитету откривен је културни слој од 4m. Бедеми римског града образовали су неправилну четвороугаону основу. Северно и западно од града налазиле су се некрополе, а североисточно каструм квадратне основе. Оснивање града везује се за Трајанову владавину (98–118). Почетно мање рударско насеље прерасло је у град са статусом римског муниципија. Улпијана је рано постала седиште епископије – сабору у Сердици 343. године присуствовао је и њен епископ Македонијус. После Јустинијанове обнове средином VI века град је назван Iustiniana Secunda. Град је потпуно разрушен у време аварско-словенских напада крајем VI и почетком VII века. Сондажним археолошким ископавањима, започетим 1953 (која су пратили конзерваторски радови), откривени су делови античке Улпијане: једнобродна базилика са криптом у северозападном делу насеља; остаци двеју терми; делови мозаичког пода неке грађевине; део стилобата античког храма; градска капија са кулама и почетак главне улице (cardo). На северној некрополи откривене су зидане гробнице, меморија са великим мермерним саркофагом и остаци подног мозаика са донаторским натписом.

E. Čerškov, Rimljani na Kosovu i Metohiji, Beograd 1969; Г. Цветковић-Томашевић, Улпијана, археолошка ископавања у средишту у јужном делу античког града, Саопштења XV (Београд 1983) 67–94; С. Фидановски, Римска керамика Улпијане, Београд 1990, 7–10.