Саграђена је 1861. године у центру града, на темељима старије црквене грађевине. Знатне димензије и простраа унутрашњост насталле су као резултат базиликалне основе. Изведена је у духу романтизма 19. века, са комбинацијом елемената различитих стилова, од византијског, преко неороманског и неоренесансног, до необарокног. Као неимар се помиње Дамир Зографски Попрадишки. После великог пожара 1893. године, цркву је обновио Ђорђе Новковић Xонгар из Папрадишта, који се прославио градњом храма Св.Спаса у Софији. Висока иконостасна преграда настала је када и црква. У непосредној околини цркве налази се зграда бивше школе, звонара и чесма.