Село је удаљено 30 км источно од Пећи. Помиње се још у 13. веку, за време краља Уроша I (1243- 76), који га је приложио Грачаници, а краљ Милутин (1282-1321) манастиру Бањској. Цркву Св. Николе у овом селу подигао је челник и протовестијар Родоп као своју гробну цркву, у којој је сахрњен 1436. У рушевинама цркве пронађена су два украшена звона, једно је данас у Пећкој патријаршији, а друго у Народном музеју у Београду. У цркви се налази лепо украшена надгробна плоча челника и протовестијара Родопа. Црква је била срушена у 17. веку, а обновљена је од 1936. до 1941. За време Другог светског рата је поново срушена, да би по други пут била обновљена 1971. У близини се налазе два стара српска гробља: једно на брду Св. Петка, где се судећи по називу, раније вероватно налазила и мала гробљанска црква, а друго према суседном селу Сухом грлу.