Задужбина великог казнаца Јована Драгослава и његове породице налазила се изнад села Мушутишта, десетак километара југоисточно од Суве Реке. Саграђена је 1315. о чему је сведочио дугачак клесани натпис на надвратнику западног портала. Ктитор је један од првих српских велможа који је имао могућности да подигне тако велику цркву. Зидана је наизменичним редовима камена и опеке, док je полукружна олтарска апсида носила сложенију декорацију у комбинацији опеке и малтера. Основа је у облику уписаног крста са куполом која је почивала на четири слободна ступца. Сликарство је било сасвим фрагментарно сачувано: само четири архијереја насликаних у олтарском простору (укључујући једну од најстаријих представа св. Климента Охридског) и неколико појединачних фигура у северозападном углу наоса (свете жене, ратници Теодори Тирон и Стратилат, анђели и св. Пантелејмон) говорили су о великом умећу и образовању сликара. Фреске у Мушутишту, мада немају непосредних паралела, сврставане су међу најлепша остварења епохе краља Милутина. Иако њихов настанак није поменут у ктиторском натпису, претпоставља се да су изведене непосредно по завршетку градње, а најкасније до 1320. У цркви су чуване две престоне иконе из 1603. Храм је доживео обнову у другој половини XIX века. Конзерваторски радови нису извођени, а црква је срушена у лето 1999.