У селу Речане, источно од Суве Реке, налазила се мала црква посвећена Св. Ђорђу, задужбина непознатог српског војводе који је ту и сахрањен 23. децембра 1370. Према гробној плочи са урезаним, делимично оштећеним натписом изградња и осликавање храма датовани су у седму деценију XIV века. Грађевина је била веома складних пропорција, основе сажетог уписаног крста са куполом на пиластрима. Зидана је каменом, а само је купола била изведена алтернацијом сиге и опеке. Скромна керамопластична декорација била је заступљена на јужној фасади. Иконографски занимљив програм речанског живописа обухватао је, поред уобичајене тематике, и циклус посвећен патрону храма, састављен од десетак композиција литерарно заснованих на словенској редакцији легенде о св. Ђорђу. Стилске одлике сликарства, иначе јако оштећеног пожаром и делимичним обрушавањем споменика средином XIX века, указивале су на домаће мајсторе, припаднике локалне уметничке радионице, највероватније из Призрена. Инспирисани остварењима из прве половине XIV века, они су показивали неке архаичне одлике, али и извесне црте карактеристичне за савремене токове, па и за уметност потоњег времена. Први заштитни радови су предузети још 1926, док је потпуна конзервација архитектуре и живописа изведена у периоду 1956–1960. Црква је срушена у лето 1999.