Саграђена је у првим деценијама 20. века на темељима старије црквене грађевине, према пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. То је њена једина очувана црква, која уједно спада у прва зрелија остварења новије српске сакралне архитектуре на Косову и Метохији. Стилски се ослања на споменике рашке групе. Издужене је основе, са петостраном апсидом и израженим певничким просторима, надвишена осмостраним кубетом. Фасаде су вертикално подељене уским, плитким и лучно засведеним нишама. Главни портал је украшен архиволтом коју носе два полукружна стуба са капителима и окулусом изнад. Приликом обнове 1977. године, зазидани су горњи делови трифора на певницама, чиме је црква изгубила доста од свог првобитног изгледа. Аутор икона на олтарској прегради је Полексија Тодоровић.