На обронцима Рудника недалеко од Страгара налази се манастир са црквом посвећеном Благовештењу. Његова историја, бурна и веома важна за српске прилике у време устанака за ослобођење од Турака, не може се пратити кроз историјске изворе у даљу прошлост. Но, судећи по фрагментима сачуваног живописа са представом Страшног суда, скромна једнобродна грађевина са дубоком полукружном апсидом подигнута је крајем XIV или почетком XV века. Сегментни свод, шири од распона међу подужним зидовима, добила је у време обнове, када је проширен стари западни улаз, дограђена спратна припрата и у међупростору свода и крова цркве образована скривница. Будући да фреске у цркви и припрати потичу из четврде деценије XVII века, закључује се да је ова велика обнова непосредно претходила живописању. Добро сачуване зидне слике сведоче како о скромној даровитости сликара тако и о њиховој слабој богословској обавештености. Од фресака су знатно репрезентативнији, премда хронолошки разнородни, делови иконостаса – крст са Распећем и царске двери. Крајем XVIII века уз прочеље припрате дозидан је троспратни звоник са каменорезачким украсом на западном порталу, а на северном зиду цркве отворен је још један улаз. Скучену порту данас окружују новији конаци, трпезарија и помоћни манастирски објекти. Конзерваторско-рестаураторски радови на живопису отпочети су 1981, а на иконостасу 1990.