Манастир Витовница са црквом посвећеном Успењу Богородице смештен је на десној обали истоимене реке, у близини Кучева, источно од Петровца на Млави. Према предању, манастир је изградио краљ Милутин после победе над бугарским одметницима Дрманом и Куделином, између 1289. и 1291. Први писани помен о Витовници потиче из 1537, из времена турске власти. Обновљена је 1856, трудом игумана Хаџи Стефана Бојовића. Том приликом, браћа Иван и Милија Марковић извела су живопис и сликану декорацију иконостасне преграде. Успењска црква, грађена у стилу моравске архитектуре, малих је и складних пропорција, сажете триконхалне основе, са конхама споља полигоналним, а изнутра полукружним, и куполом коју носе пиластри. Накнадно су дозидане спољна припрата и кула-звоник. Дуж северне, источне и јужне фасаде, испод профилисаног кровног венца, тече фриз слепих аркада. Изнад северних врата налази се камена плоча из 1218. са натписом на старојерменском и старословенском језику, пренета из цркве у Орешковици, познате као Јерменска.