Манастир Врдник са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом подигнут је у XVI веку на јужним обронцима Фрушке горе. У турском дефтеру помиње се као „манастир Св. Јована у близини вароши Врдника“. После Велике сеобе Срба 1690. насељавају га монаси манастира Раванице и од тада се често помиње као сремска Раваница. Дошавши из Сентандреје, где су се бежећи од Турака склонили да би сачували ризницу и мошти кнеза Лазара, равнички монаси обнављају врдничку цркву, успостављају јој ново посвећење и поново оживљавају култ кнеза Лазара. Већа црква изграђена је 1811, за време митрополита Стефана Стратимировића, а на месту мање је подигнут камени крст. Према пројекту Косте Змијановића, радове је извео Корнелије Србин из Новог Сада. То је једнобродна грађевина великих димензија, са несразмерно малим кубетом, полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Изнад припрате са хорском галеријом уздиже се троспратни барокни звони. Фасаде су оживљене пиластрима са класицистичким капителима и великим, полукружно завршеним прозорским отворима. Зидне слике, израђене у духу романтизма, дело су Димитрија Аврамовића, који је и аутор иконостаса. Богату и разноврсну иконостасну резбу, са наглашеном симетријом, је у класицистичком духу извео Марко Вујатовић. У периоду од 1987. до 1990. предузета је најобимнија послератна конзервација.