english
Манастир Врдник – Раваница
Основни подаци
Предметна одредница
Манастир Врдник – Раваница
Место
Врдник - Раваница
Прикажи на мапи
Општина
Период
Период градње
1500/1600
Категорија
Редни број у централном регистру
СК 1023
Датум уписа у централни регистар
22.12.1993.
Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1957/49. од 06.12.1949. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник РС 16/90
УДК
726.7(497.11) 271.222(497.11)-523.6

Манастир Врдник са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом подигнут је у XVI веку на јужним обронцима Фрушке горе. У турском дефтеру помиње се као „манастир Св. Јована у близини вароши Врдника“. После Велике сеобе Срба 1690. насељавају га монаси манастира Раванице и од тада се често помиње као сремска Раваница. Дошавши из Сентандреје, где су се бежећи од Турака склонили да би сачували ризницу и мошти кнеза Лазара, равнички монаси обнављају врдничку цркву, успостављају јој ново посвећење и поново оживљавају култ кнеза Лазара. Већа црква изграђена је 1811, за време митрополита Стефана Стратимировића, а на месту мање је подигнут камени крст. Према пројекту Косте Змијановића, радове је извео Корнелије Србин из Новог Сада. То је једнобродна грађевина великих димензија, са несразмерно малим кубетом, полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Изнад припрате са хорском галеријом уздиже се троспратни барокни звони. Фасаде су оживљене пиластрима са класицистичким капителима и великим, полукружно завршеним прозорским отворима. Зидне слике, израђене у духу романтизма, дело су Димитрија Аврамовића, који је и аутор иконостаса. Богату и разноврсну иконостасну резбу, са наглашеном симетријом, је у класицистичком духу извео Марко Вујатовић. У периоду од 1987. до 1990. предузета је најобимнија послератна конзервација.