Манастир Гргетег са црквом посвећеном св. Николи, смештен на јужној падини Фрушке горе, према легенди сазидао је средином XV века деспот Змај Огњени Вук за свога оца Гргура Слепог. Први историјски подаци о манастиру срећу се у турским дефтерима средином XVI века. Напуштен пре Велике сеобе, обновљен је почетком XVIII века трудом митрополита Исаије Ђаковића. Барокизација цркве изведена је између 1766. и 1771, за време митрополита Павла Ненадовића. Опсежном обновом из времена игумана Илариона Руварца, с краја XIX века, руководио је загребачки архитекта Херман Боле. На место старије зидане иконостасне преграде, коју је осликао Јаков Орфелин, постављена је мања, мермерна, са иконама Уроша Предића, израђеним у маниру академског реализма. Гргетешка црква је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Купола, изграђена у XVIII веку, уклоњена је у последњој обнови, када је инсистирано на прегледаности и симетричности како у унутрашњости храма тако и на фасадама. Конаци, који окружују цркву са четири стране, потичу из времена митрополита Павла Ненадовића као и високи звоник, срушен за време II светског рата. Тада је настрадао и иконостас капеле у звонику, рад Пјера Крижанића. Систематска реконструкција и конзервација започела је 1953, током 1994/2001. обновљен је звоник, а 2004. извршени су мањи радови на манастирском конаку.