Саграђена је 1926. на месту цркве посвећене Благовештењу из 1760, која је страдала у пожару за време револуције 1848. Изведена је према пројекту Даке Поповића, под утицајем српске средњовековне архитектуре, као петокуполна грађевина монументалних пропорција. Наглашена тежња ка висини постигнута је степенастим уздизањем двоструких сводова, завршених на врху највишом, централном куполом. Репрезентативност унутрашњег простора истакнута је живописом Жарка Милинова, израђеним по узору на опленачки мозаик. Из старије црквене грађевине преузете су иконе са барокног иконостаса, који је изрезбарио Јован Ситкеи, а позлатио Никола Димшић, и укомпоноване у нову, знатно нижу олтарску преграду. Осликао их је Новак Радоњић, између 1867. и 1869. у техници уља на платну. Он је аутор и сликане декорације на Богородичином и Владичином трону. Као један од најзначајнијих представника романтизма, Радоњић је у Ади остварио своју најобимнију религиозну целину изузетног сликарског квалитета, од велике важности за изучавање епохе историцизма и националног заноса у српском сликарству. Конзерваторски радови изведени су 1966. и 2002.