На основу стилских обележја архитектуре, црква Св. Николе у Баљевцу датује се у крај XII или прву половину XIII века. Историја овог храма је до XVIII века потпуно непозната, иако се налази у области која је била привредно средиште српске средњовековне државе, у непосредној близини града Брвеника. Jеднобродна грађевина, са широком олтарском апсидом и три травеја међусобно одвојена пиластрима, зидана је крупним тесаним каменом, док су оквири прозора исклесани од белог, највероватније радочелског мермера. Фасаде су рашчлањене слепим луцима, што везује цркву Св. Николе за приморско, романско сакрално градитељство. Баљевачки живопис, очуван само фрагментарно и то у нижим зонама, показује стилске одлике сликарства средине XIV века. Иконографски најзанимљивији је циклус патрона храма, због необичних композиционих решења и приказивања чуда св. Николе, без сцена из његовог живота. Током заштитних радова 1935. и 1936. црква је покривена конструкцијом коју носи девет стубаца, удаљених око пола метра од зидова храма. Конзервација фресака је изведена 1969.