На месту старијег дрвеног храма сазидана је 1752. нова црквена грађевина, која је свој коначан изглед добила проширивањем, у обнови 1806. Конципирана је као тробродна базилика, монументалних димензија, са средњим бродом вишим и ширим у односу на бочне. Са обе стране олтарске апсиде, споља полигоналне а изнутра полукружне, смештена је по једна сакристија правоугаоне основе. Над западном фасадом уздиже се висок звоник, фланкиран масивним зидом са меандрастим волутама. Изузев пречишћене декоративности прочеља, црква је без фасадног украса. Једино масивни ступци прате поделу унутрашњег простора. Изнад бочних бродова су галерије. Већина покретног материјала припада крају XVIII или почетку XIX века и радови су непознатих аутора. Својим сликарским квалитетима издваја се композиција патрона храма на главном олтару, за коју се претпоставља да је настала половином XVIII века. На представи Св. Мартина бискупа, са бочног олтара, на северном зиду наоса, свој потпис је оставио Илија Лончаревић 1812. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1977. и 1990.