Саборна црква Арханђела Михаила грађена је од 1837. до 1840. на месту старе цркве из 1728, по плановима панчевачког градитеља А. Ф. Кверфелда. Архитектонски је обликована у стилу класицизма, са елементима барока, као једнобродна грађевина са високим звоником на западу. Опремање и декорисање унутрашњости изведено је између 1841. и 1845. Нацрте за резбарске радове израдио је познати вајар и медаљар Димитрије Петровић, док је сликарске радове извео Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара XIX века, формиран под утицајем бечке уметничке Академије и назаренских схватања у црквеном сликарству. Саборна црква у Београду спада међу највеће црквене грађевине подигнуте у Кнежевини Србији. Везује се за преломну етапу у развоју српске уметности XIX века и њено приближавање западноевропским токовима. Значајна је и као катедрални храм града за који су везани многи историјски догађаји из прошлости Београда и Србије. У њој се налазе мошти цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића, гробнице кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића као и неких поглавара српске православне цркве. Испред улаза у цркву сахрањени су Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству и иконостасу изведени су 1993–1996. Рестаурација фасада урађена је 1996–1997, санација крова, рестаурација ограде и улазне капије 2006.