На имању Богдана Дунђерског надомак Бечеја подигнута је, почетком тридесетих година XX века, гробна капела ктитора. Пројекат је урадио чешки архитекта Јосип Краус. Грађевина је основе у облику слободног крста са куполом и портиком испред улаза на западној страни. Северну и јужну фасаду красе трифоре, а на петостраној олтарској апсиди су три једноделна прозора, декорисана у духу моравске школе. Према првобитној замисли, требало је да Краус начини и нацрт иконостаса. Међутим, Урош Предић, као блиски пријатељ Дунђерског и сликар ангажован за израду икона за капелу, није био задовољан Краусовим скицама, те је иконостас изведен по идеји самог Предића. Архитектонски део олтарске преграде одликују симетричност, једноставност и сведеност орнаментике. На њему се налазе иконе сликане у складу са начелима академског реализма, уз доследно поштовање канона православног сликарства. Предићеви цртежи су коришћени и за плоче од фајанса у лунетама портика, док су рељефи у бронзи са ликовима Дунђерског и Предића дело вајара Ђорђа Јовановића. Заштитни радови на капели изведени су 1966, док је конзервација икона била вршена током последње деценије XX века.