На југозападним обронцима Суве планине, у области Горњег Заплања, у Великом Крчимиру уз високу куполну цркву из 1937. стоји старија скромна богомоља посвећена Христовом Вазнесењу. Једнобродна, полуобличасто засведена црква, са полукружном апсидом и карактеристичним, благо истуреним луковима на попречним фасадама, зидана је крупним квадерима сиге у кречном малтеру и покривена двосливним кровом. Једноставном изгледу храма одговара ентеријер, данас паром пиластара подељен на два травеја, са подом од опеке. Пиластри су заправо остаци старијег преградног зида који је раздвајао наос и припрату. Фрагменти живописа из 1629. сачувани су у источном делу цркве. Мада је тешко установити првобитни програм, на основу префињеног и сигурног цртежа, хармоничних композиција и сведеног колорита, може се рећи да га је извео даровити сликар. Други зограф скромнијег талента осликао је западну фасаду. Накнадним интервенцијама 1838. и 1899. призидан је трем, отворена јужна врата и проширени прозори, а нови иконостас померен ка западу. На оштећеним фрескама изведене су интервеције уљаним бојама и нанет слој лака. Конзерваторски радови 1957. вратили су кров обрушеној цркви, санациони радови изведени су 1970, заштита живописа обављена је 1970. и 1974, да би се 2003. приступило консолидацији и уклањању познијих слојева.