У овој згради, у Улици Бањичког венца бр. 12, од 1. августа 1941. до 31. августа 1943. радила је илегална штампарија ЦК КПЈ. Велику заслугу за њен рад имала су три народна хероја – Бранко Ђоновић, Слободан Јовић и Мило Бошковић, а непријатељу није пошло за руком да је открије. Подигнута је пред сам II светски рат, али је у ваздушном нападу 6. априла 1941. године оштећена тако да је довршена октобра 1941. године. Према идејама Светозара Вукомановића-Темпа и Ђорђа Андрејевића Куна архитекта Ђорђе Станић пројектовао ју је управо за потребе штампарије. Зграда се састојала од приземља и спрата и налазила се на неравном терену, што је искоришћено да се сазида скривена просторија у коју се улазило из плакара на првом спрату. У тој просторији су одштампани многи партијски материјали, брошуре и прогласи. У меморијални музеј зграда је претворена 1950. и обележена спомен-плочом. Музејска поставка је представљала рад свих илегалних штампарија које су радиле на територији Београда за време рата, али и у периоду између два светска рата. Музеј је радио до августа 2000. године.