Према једном попису Београдске митрополије, у Такову је још у првој половини XVIII столећа освећена црква брвнара на чијем месту је 1795, непосредно после Кочине Крајине, подигнута нова, посвећена св. Ђорђу. Своју данашњу славу дугује најпре историјском догађају за који се верује да се збио крај ње: ту је кнез Милош, 1815. на Цвети, објавио подизање Другог српског устанка. Таковска брвнара је једноставна, али прецизно изграђена црква са припратом и полукружном апсидом. Данашњи стрми кровни покривач својим обликом не одговара оригиналном клису. Врата на западном и јужном зиду декорисана су биљним и геометријским орнаментима. Финоћа дрворезбарског украса као и целокупна архитектура цркве указују на осаћанско порекло градитеља. Иконостас таковске брвнаре – према запису, дар Јована Обреновића – не представља ни хронолошку нити стилски јединствену целину. Благовести и представе јеванђелиста на дуборезаним царским дверима насликао је 1808. Јеремија Михаиловић, зограф из Хаџи Рувимовог уметничког круга; Распеће и Деизисни чин – занимљив због сачуваних сликаревих скица на полеђини – датују се у трећу деценију XIX столећа. Из прве половине прошлог века потичу и веома оштећене престоне иконе, као и полијелеј и ручни крст. Клис на крову је мењан 1935; конзерваторски радови ширег обима извођени су током 1977. и 1979. мада кров цркве поново захтева конзерваторске интервенције.