Манстир Манасија (Ресава), задужбина и маузолеј деспота Стефана Лазаревића смештен је поред речице Ресаве недалеко од Деспотовца. Изградња цркве Св. Тројице, велике трпезарије и грандиозног утврђења трајала је од 1406–1418. Импозантни бедеми са једанаест кула, опасани ровом и контраескарпом, представљали су модеран систем одбране манастира. Црква Св. Тројице је петокуполна триконхална грађевина са основом развијеног уписаног крста и припратом. Обликом основе припада споменицима моравског стила, док у обради фасада има елемената западноевропских стилова. Сликарство, завршено 1418, веома је оштећено у наосу, а само у фрагментима сачувано у припрати. Манасијске фреске аристократске лепоте и ученог иконографског програма извели су сликари из реда најбољих у византијском свету прве половине XV века. У олтару су композиције Поклоњења архијереја и Причешће апостола, у првој зони наоса редови елегантних светих ратника, монаха и идеализована слика ктитора, деспота Стефана који приноси модел цркве Св. Тројици. У вишим зонама су слике из Христовог живота, Чуда и Параболе. На ступцима су стојеће и допојасне слике светитеља уоквирене мрежом дугиних боја. Васељенски сабори и сцене из Календара били су илустровани у припрати. Радови на заштити архитектуре и сликарства одвијају се у континуитету и интензивирани су последњих година.