Подигнута је према пројекту арх. Николе Несторовића између 1902. и 1904. у духу еклектичног академизма, заснованог на симетрији, рашчлањивању маса, наглашавању централног ризалита главне фасаде, који надвишава четворострана купола заравњеног врха са оградом од кованог гвожђа. Две алегоријске скулптуре постављене су на крајеве кровног венца, на ивичне ступце ризалита (женске фигуре „Правда“ и „Закон“). Рељефна декорација је богата. Прозори у приземљу су лучно, а на спрату архитравно завршени и надвишени троугластим тимпанонима. Међу највећим је управним зградама Србије, са репрезентативним главним холом и галеријом, монументалним степеништем и монолитним гранитним стубовима. У овој згради Врховна команда српске војске донела је изузетно значајну одлуку о стратегији Колубарске битке, којом је нанет пораз аустроугарској војсци. За успешно вођење ове битке генерал Живојин Мишић унапређен је у војводу. Конзерваторски радови су обављени у периоду 1972–1973. и 1994–1997.