Смештене по ободу порте у центру села, собрашице у Лужницама, овде зване трпезаре, подигнуте су по изградњи цркве 1873–1876. Грађене су у виду ниско ограђених дрвених надстрешница покривених ћерамидом, под којима су софре и клупе, као засебни одељци за поједина домаћинства повезани заједничким кровом. Од 27, колико их укупно има, три се разликују софрама уздигнутим на лучне носаче ради подеснијег седења и профилацијом летвица ограде. Одржавајући градитељским склопом – засебних одељака под једним кровом – култно обједињавање сеоске заједнице засновано на територијалном принципу њене организације, а просторним решењем – у низу са три стране порте – процес згушњавања насеља у којем је услед „тескобе“ рационално искоришћен простор за градњу, собрашице у Лужницама као градње обредне намене представљају прелазни тип од појединачних ка колективним сеоским објектима (указујући тиме да њихов развој није завршен са родовским трпезама). Конзерваторско-рестаураторски радови делом су урађени 1979–80.