Археолошко налазиште Лепенски Вир налази се у Ђердапској клисури, на ниској песковитој тераси на десној обали Дунава. У седам сукцесивних насеља риболоваца, ловаца и скупљача хране, откривени су остаци стамбене и сакралне архитектуре и монументална скулптура датована у време од 6500. до 5500. годинe п.н.е. Сва станишта насеља имају облик зарубљеног кружног исечка под углом од 30 до 60 степени. Под је од здробљеног, добро набијеног црвеног кречњака, са елипсоидним ватриштем. Распоред удубљења око пода сугерише кровну конструкцију у виду пресеченог левка или полиедра, која је вероватно била од коже. У насељу су откривена и светилишта која имају исти облик. У унутрашњости је био култни простор и простор за становање. Око огњишта биле су смештене скулптуре великих облутака од крупнозрног пешчара које приказују људску фигуру на којој је првобитно обликована само глава, украшена мотивима концентричних кругова, спирале и осмице. У каснијој фази, скулптуре добијају облик људске фигуре и постају прави идоли. Од средине VI миленијума п.н.е. на простору Лепенског Вира ничу насеља земљорадничко–сточарског карактера. Археолошким истраживањима (1965–1970) откривено је 136 објеката. Како не би били потопљени пуштањем у рад хидроелектране „Ђердап I”, остаци археолошког налазишта Лепенски Вир измештени су на виши ниво.