На путу од Ниша ка Нишкој Бањи, као опомену Србима Турци су од 952 лобање палих српских устаника у боју на Чегру 1809. године сазидали кулу. Настала је по наређењу турског команданта битке на Чегру, Хуршид паше. Била је подигнута ван града, на чистом простору, како би се што боље видела. Лобање, узидане у кулу, су потицале од српских устаника који су изгинули у бици 31. маја 1809. године. Стеван Синђелић је, видећи да се насртаји Турака неће моћи одбити, пуцао у барут и тако дигао у ваздух себе и остале устанике, али и велики број Турака. По ослобођењу Ниша, већ 1878, над кулом је подигнут заштитни кров, а 1892. године капела, чиме је коначно заштићена од пропадања. Капела је изграђена према пројекту Димитрија Т. Лека. Када је 1833. године прошао кроз Ниш, француски путописац Ламартин је написао: „Нека Срби ову кулу у целости сачувају, јер ће она учити њихову децу колико вреди независност народу, показујући каквом су је ценом њихови очеви платили“. Лобање су распоређене у укупно 56 редова са по 17 лобања у реду, данас их је преостало 59. У порти капеле је 1938. године подигнута биста Стевана Синђелића урађена у бронзи, рад вајара Славка Милетића. На постаменту бисте се налази рељеф у бронзи са мотивима битке. Конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1989. и 2003–2004. године.