Краљ Владислав Немањић, унук Немањин а син Стефана Првовенчаног, подигао је у трећој деценији XIII века манастир Милешеву са црквом Вазнесења Христовог. Милешева је једно од најзнаменитијих духовних и уметничких средишта српског народа. Исходиште светосавског култа постала је после преношења моштију св. Саве из Трнова 1236. У Милешеви је 1377. Твртко Котроманић крунисан за краља Босне и Србије, а 1446. Стефан Вукчић Косача добио титулу херцега од Светог Саве. Упркос честим разарањима у доба ропства под Турцима, Милешева је одолевала несрећама, обнављала духовни живот и уметничку делатност. Црква Вазнесења је грађевина рашке стилске школе. Има једнобродну основу, троделни олтарски простор, куполу подигнуту на пресеку брода и певничког трансепта и припрату. Спољна припрата са бочним капелама Св. Ђорђа и Св. Димитрија подигнута је око 1236. Пре 1228. наос и припрата Милешеве украшени су фрескама изванредне лепоте. Портрети краља Владислава, Симеона Немање, св. Саве, Стефана Првовенчаног и краља Радослава, као и представа Мироносице на гробу Христовом представљају ремек дела српске и европске уметности XIII века. Живопис у спољној припрати и капелама настао је око 1236. Оштећено у турским разарањима, милешевско сликарство обнављано је у XVI и у XVII веку. Конзервација сликарства изведена је педесетих година, обимна археолошка истраживања, конзервација и презентација архитектуре 1996, а у току су радови на уређењу комплекса.