Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Св. Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша. Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. За главне грађевинске радове ангажован је Тодор Петровић из околине Пожаревца. То је једнобродна грађевина са споља полигоналном а изнутра полукружном олтарском апсидом, наосом подељеним на два травеја и припратом. Скромну фасадну декорацију чине прислоњени пиластри на подужним зидовима и камени профилисани оквир главног улаза на западној фасади. На звонику, смештеном југозападно од цркве, извршена је опсежна обнова 1870. Различите претпоставке о ауторству сликане декорације иконостасне преграде, поклона краља Милана из 1883, још увек остављају отвореним ово питање. Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије. Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром. Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967.