Манастир Раваницу са црквом Вазнесења, моћним утврђењем, трпезаријом и келијама, подигао је кнез Лазар у осмој деценији XIV века. Средином девете деценије истог столећа храм је живописан, а измењена ктиторска композиција досликана је након Лазареве погибије на Косову 1389. После преноса кнежевих моштију из Приштине у Раваницу манастир је постао место ходочашћа и центар из којег се ширио култ светог кнеза и косовских мученика. Раваничка црква, први споменик моравског градитељства, триконхос је са основом уписаног крста и пет купола на наглашеним коцкастим постољима. Фасаде су рашчлањене колонетама, нишама и кордонским венцима. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке и украшена керамопластичним декоративним елементима као и изузетно богатом плиткорељефном пластиком. Накнадно дозидани отворени нартекс, срушен у турским нападима, обновљен је и исликан фрескама између 1717. и 1729. Раваница је први споменик моравског сликарства, наглашене лирске осећајности и декоративности, и са иконографским програмом инспирисаним богослужењем. У куполама су слике Христа, Богородице, небеских сила и пророка, у олтару су представе везане за Христов живот, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда, Парабола и представе светих ратника и монаха. Радови на конзервацији архитектуре изведени су од 1956–1962, а сликарства 1964. и 1970.