Подручје данашње Кнез Михаилове улице, коме припадају и споредне попречне улице, било је настањено и делимично изграђено у саставу вароши коју је опасавао утврђени Шанац, у XVIII и првој половини XIX века. Кнез Михаилова улица је трасирана као најкраћа комуникациона веза између тврђаве и вароши која се нагло ширила и изграђивала, на основу првог регулационог плана Београда који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић. Садашње име добија 1870, а од 1879. дефинише свој лик и садржај на оба фронта, углавном једноспратним зградама блоковског система. Настале истовремено, зграде имају и јединствене архитектонске одлике. Употребљени грађевински материјали, конструкције, функције и стилска обрада припадају периоду еволуције београдске архитектуре, која означава прекид са балканским наслеђем и усвајање тада модерног европског еклектицизма. Усељавање богатих трговаца и погодан комуникациони положај условили су да постане модерни трговачки центар који је убрзо заменио дотадашњи оријентални начин трговања. Поред несумњивих урбанистичких, архитектонских, уметничких, историјских и социолошких вредности, ова целина представља најсачуванији градски амбијент Београда из друге половине прошлог столећа, ведочење о могућностима друштва тог времена, његовом укусу и менталитету. Реконструкција Кнез Михаилове улице изведена је 1985–87, а рестаурација појединачних објеката у периоду 2003-2005.