Зграда је подигнута 1869. године, као једна од првих у тек заснованој Кнез Михајловој улици. Обликована је у еклектичном духу, са елементима романтизма. Архитектонска композција објекта остварена је око правоугаоног дворишта, чиме је поновљена традиција у грађењу ханова. Данас је једини сачувани угоститељски објекат у Беогрду из времена када се српско друштво одвојило од вековне турске управе, рађен по новом програму као модеран хотел 'европског типа'. У развоју београдске архитектуре, објекат представља значајну грађевину по конструктивним, обликованим и функционалним особинама, а посебно докуметнује период најинтензивније изградње Београда у XIX веку. Угисотитељску функцију започету отварањем 1870. објекат је задржао, са краткотрајним прекидима у време ратова, пуних 70 година. Зграду је од 1946. до 1967. користила Народна библиотека, затим до 1975. Академија за позориште, филм, радио и телевизију и потом, годину дана филозофско-историјски факултет. Посебне вредности зграде Хотела 'Српска круна' су аутентичност објекта који је сачуван као једини репрезент првих модерних хотела 'европског типа' у Београду, документовање друштвених кретања, привредне и урбане историје града кроз историју његове основне угоститељске функције, прихватање и стварање у њему библиотечког фонда као највише културне вредности и продужавање те мисије у синтези са споменичким вредностима Улице кнеза Михаила.