Од давнина познат као трговачко средиште којем су можда Дубровчани даровали име, Ваљево је у турско време претворено у касабу и седиште нахије, која је за дуга времена попримила источњачки дух и начин живота. Чаршија на десној обали Колубаре формирана као српски део вароши почетком XIX века задржала је оријентални изглед првих деценија после ослобођења. Настала као дрветом грађена целина обнављана и солидније грађена после сваког пожара она је задржавајући и даље своје изворне одлике временом стицала обележја варошке средине с краја XIX и почетка XX века. Окосницу данашњег заштићеног језгра чини двадесетак кућа из прве половине XIX века, сачуваних у готово неизмењеном облику грађених у бондручној конструкцији као приземне или ниске спратне зграде са дућанима и занатским радњама у приземљу, испуштеног спрата у стамбеној функцији, најчешће покривене ћерамидом. Целина се састоји из уже и шире зоне. Ужу зону представља комплекс објеката главне улице, док шира захвата нешто млађе спонтано настало градско ткиво које се директно ослања на прву зону. Као једна од ретких заштићених чаршија у Србији – које одражавају време друге половине XIX и почетка XX века – Тешњар је успео да у већој мери очува дух занатско-трговачког центра тога времена. Резултат конзерваторских радовa који трају перманентно је тиха промена изворног идентитета ове целине.