Просторна културно-историјска целина у Новом Пазару обухвата део града на десној обали реке Рашке. У њу је укључено неколико споменика из периода XV–XVIII века, насталих по доласку Турака, када се дуж старог Цариградског друма почело да изграђује насеље, до тада концентрисано на супротној страни речног корита. Простор између некада репрезентативног Гази Иса-беговог хамама и тврђаве с једне стране, односно Алтун-алем џамије са мектебом с друге стране, првобитно је био издељен на стамбене махале, док се развој чаршије везује тек за XIX век. Тада настаје низ занатлијских и трговачких радњи карактеристичних фасадних решења која су доприносила оријенталном, до данас у великој мери нарушеном изгледу целине. Дубоке стрехе и излози са ћепенцима дочаравали су утисак трговачке четврти из прошлог столећа, где су преовлађивале пекаре грађене по јединственом типу. Оформљен уз некадашњи Стамболски друм, чаршијски простор започиње мостом над Рашком, а завршава се ханом „Граната“, изграђеним средином XIX века, у време када је градња у овом делу Новог Пазара била најинтензивнија. Бело окречених фасада и са елементима од дрвета (прозори у низу, тремови, стрехе), хан се непосредно везује за чаршијске објекте чинећи са њима јединствену градску велину од амбијенталне вредности.