Налази се у селу Винча на десној обали Дунава, крај ушћа реке Болечице. На основу стратиграфије и археолошког материјала, праисторијско насеље неолитске цивилизације дели се у две фазе: винчанско-тордошку и винчанско-плочничку фазу из 5250. до 4250. године старе ере. У културном слоју, дебљине 10.50 m, уочено је девет грађевинских хоризоната. Насеље првог хоризонта имало је земунички облик стана, а у осталих осам грађене су куће квадратног облика, подизане на местима на којима је вршена нивелација терена. У залеђу насеља били су изузетно повољни услови за живот. Од покретног археолошког материјала карактеристични су налази биконичних здела, пехара на нози, амфора, жртвеника и просопоморфних поклопаца. Посебну врсту налаза чини изузетно богата и разноврсна пластика: ваљкасте и пљоснате махом стеатопигне статуете. У Винчи је откривена и велика старосрпска некропола. Прва систематска ископавања започела су 1908, 1911–1913, 1924, 1929–1931. и 1933–1934; потом 1978–1986; а 1998–1999 и 2001–2006. истражују се површине које се надовезују на оне коју је открио и истражио Милоје М. Васић. Израдом софтвреског пакета АrchaeoPackPro! археолошки локалитет Винча представљаен је на Европском самиту археолога у Солуну 2002. и светском конгресу у Бечу 2003, где је програмски пакет оцењен као јединствен пример у светској археологији за документовање и трајну заштиту истражених локалитета.