У центру насеља Бела Црква, испред старе кафане у којој је данас Музеј, Рађевска партизанска чета Ваљевског одреда НОП-а под руководством Жикице Јовановића Шпанца позвала је окупљени народ са Ивандањске светковине на устанак и испалила прве устаничке хице на жандармеријску патролу која је покушала да растера народни збор. Пошто је том приликом убијен један од жандара, 7. јули 1941. означава почетак устанка у Србији. Место догађаја, са бившом кафаном и зградом некадашње општине и непосредном околином, сачувало је амбијенталну аутентичност. Избијање устанка у Белој Цркви обележено је 1951. бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић), које је урадио вајар Стеван Боднаров, а поводом тридесетогодишњице Устанка 1971. израђен је спомен-комплекс „Симболика у камену“, који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело Богдана Богдановића. У згради бивше Недељковића кафане постављена је изложба „7. јул 1941. године,“ а у згради сеоске општине изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Заштићена је и липа испод које се одржао збор. Део целине чине црква и стара школа. Црква Св. Ђорђа је изграђена у другој половини 19. века. У њеној порти се налазе: гроб Дарка Рибникара, једног од оснивача 'Политике', Партизанска гробница – споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из оба светска рата. Зграда старе основне школе из друге половине 19. века леп је пример народне архитектуре. У њој се за време Првог светског рата налазила болница. Обимни конзерваторско-рестаураторки и радови на презентацији комплекса вршени су 1966. и 1977.