Узвишење Бубањ југозападно од Ниша, које сече главни друм Ниш–Скопље, удаљено је 2 km од концентрационог логора на Црвеном Крсту. Немачки фашисти су га претворили у стратиште на које су камионима даноноћно доводили из логора Србе, Роме и Јевреје и ту их стрељали. Убијено је око 10.000 логораша и затвореника Специјалне полиције и казненог завода. У овој фабрици смрти стрељане су група за групом родољуба са југа Србије. Читав терен Бубња испресецан је рововима у којима су закопаване стрељане жртве. Пред повлачење Немаца су заробљени Италијани откопавали ровове и палили лешеве, како би се уништио сваки траг учињеног зверства. Стратиште је 1950. првобитно обележено спомен-пирамидом, а нови, монументални споменик, рад вајара Ивана Саболића, откривен је 1963. Комплекс је парковски уређен, меморијална стаза је дуга око пола километра, а рељеф у мермеру величине 23x2,5 m састоји се од пет композиција које симболизују „машину за убијање“, вешање и стрељање, бунт народа, капитулацију освајача и победу, и трима бетонским обелисцима који симболизују уздигнуте руке са стиснутим песницама. Од 2004. године у оквиру комплекса је и капела саграђена од стакла и метала, рад архитекте Александара Буђевца.