Ближе Неготину али и свом селу, од рајачких су пивнице села Рогљево. На коси брежуљка западно од села, на месту некадашњих, дрветом грађених, сиколских и метришких пивница чији остаци и данас постоје у јужном делу комплекса, налази се групација коју чини готово 150 пивница. Већина њих подигнуто је пре сто година мада се сматра да их је овде као и на другим местима у Крајини било од XVIII века. На плочи уграђеној у једну каменом зидану пивницу уклесана је 1863. као година њене градње док су на већини плоча натписи истрвени и нечитљиви што упућује на претпоставку да би могле бити и старије. Рогљевске пивнице као и рајачке и смедовачке једине су, од бројних целина исте намене за производњу и чување вина, грађене каменом. Мишљење да су оне саграђене 80-тих година прошлог века, након што је стара лоза страдала од филоксере а на њено место засађена нова, не би се могло сматрати поузданим јер га побија датована пивница. Као спонтано настала англомерација формираних неправилних уличица и средишњим платоом са записом и надкривеним бунаром, као култним и зборним местом, рогљевске пивнице поседују све одлике праве руралне целине. До II светског рата у рогљевским пивницама су биле две пекаре и три месаре од који је једна до 60-тих радила док је у селу није било. Слично је и са рајачким пивницама што је послужило за став да су пивнице за ова села оно што су чаршије у граду. Конзерваторски радови нису рађени. Целина је изложена самовољним променама. Савременим конзерваторским приступом била би решена одрживост ове целине у изворном стању.