Троделни олтарски простор са истуреном, споља петостраном апсидом, једнобродни наос проширен правоугаоним певницама и надвишен моћном куполом дванаестостраног тамбура, припрата као посебна просторна јединица покривена слепом калотом, племените пропорције и камени рељефни украс портала, амвона и транзена дуго су били разлог мишљењу да црква тројичког манастира потиче из XIII века. Но, захваљујући првом писаном помену из 1594. и резултатима истраживања, последња деценија XVI века заправо је време изградње храма. Линете над порталима испуњене су фрескама у XVII веку, док унутрашњост није никада била живописана. Тек кроз XIX век постоје историјски подаци о манастиру (иако сиромашно, братство је северно од цркве подигло конак са подрумом од ломљеног камена и спратом у бондруку – значајно сведочанство народног неимарства) као и обновама и променама првобитног склопа и изгледа цркве (изграђен је најпре камени звоник пред припратом, који је заменио дрвени трем, да би касније и он био уклоњен; високи и богато резбарени иконостас са иконама у романтичарском маниру извео је 1868. даровити сликар Никола Марковић). Радови на заштити цркве и старог конака изводе се од средине шездесетих година, а 1995. на првобитно место враћен је реконструисани Марковићев иконостас.