Преводница „Шлајз“ код Бечеја, као споменик техничке културе, део је система Великог бечког канала 1739–1801, којег је пројектовао и градио угарски племић и инжењер Јожеф Киш. Канал је после изградње био први пловни пут у Европи, који је истовремено служио и за мелиорацију и претеча је великог савременог хидросистема Дунав–Тиса–Дунав. Преводница је пројектована у Ајфеловом бироу, а саграђена је након одлуке угарске владе да се пресели ушће канала које се до тада налазило код Бачког Градишта. Базен преводнице је заштићен насипом, док правац тока воде на улазу и излазу као и сам механизам обезбеђују по два масивна елипсоидна стуба обложена керамичким глазираним опекама. Врата преводнице и механизам за њихово покретање металне су конструкције. Улазна и излазна врата су клизна, са померањем помоћу крана фиксираног на обе стране обале. У почетку, механизам је померан удруженом људском снагом која је касније замењена електричном енергијом. Преводница више није у функцији, пошто је после II светског рата изграђена нова у близини. Међутим, ниво воде у каналу обезбеђен је бетонском уставом на месту капије према ушћу.