Изградња чурушког храма завршена је 1862. према пројекту војног инжењера Јосифа Крафта. Изведен је као једнобродна неокласицистичка грађевина монументалних размера на којој доминирају неоренесансни елементи, чиме је постигнут утисак репрезентативности. Уобичајене је просторне концепције са полукружном олтарском апсидом на истоку, наглашеним певничким трансептом, припратом из које се пење у хор и западним прочељем које надвисују три торња, од којих је средишњи највиши. засведена је полуобличастим сводом, док је олтарска апсида наткривена полукалотом. Главни улаз је истакнут тремом који граде два пара коринтских стубова. Декоративни портици са тимпаноном у врху обележавају бочне улазе, што се у пречишћеном облику понавља и на певницама. Поља до висине прозора, оперважених флоралним мотивима, су касетирана, тако да је склад хоризонталне и вертикалне поделе потпун. Масивну иконостасну преграду од белог мермера пројектовао је Михаило Валтровић, а осликао Ђорђе Крстић у последњој деценији XIX века. Овим подухватом је реализована њихова заједничка идеја о националној уметности, која и поред чврстих веза са традицијом није изгубила интересовање за модерна европска струјања. Конзерваторски радови изведени су 1960. и 1972.