Према предању, подигао ју је Вук Гргуровић, у народу познат као Змај Огњени Вук. Најстарији писани помен о цркви из 1501. потиче са записа попа Ђорђа на четворојеванђељу пивског манастира. Свој данашњи изглед добила је у XVIII веку, после многобројних обнова. То је једнобродна издужена грађевина са основом у облику триконхоса. Конхе су споља и изнутра полукружне. Цртеж из 1739. и остаци поткуполних стубаца сведоче о некадашњем постојању куполе. Првобитна припрата, одвојена од наоса зидом, замењена је новом која има трибину дрвене конструкције. Високом барокном звонику 1795. преуређена је лимена капа. Вишеструко профилисан кровни венац и наглашена вертикална подела фасада потичу из времена барокизације цркве. Остаци архитектонске пластике, којису нађени током обимних истраживања започетих још 1954, указује на традицију моравске школе. једина сачувана фреска са представом Три јерарха помаже датовању сланкаменске цркве на крај XV или почетак XVI века. Аутор иконостаса из 1764. је непознат. Фигуре апостола у трећем и четвртом реду могле би припадати Стефану Тенецком, али за сада то је претпоставка која се заснива искључиво на компарацији. Четири престоне иконе са старијег иконостаса, из 1749, приписују се почетној стваралачкој фази Василија Остојића.