На јужној падини Фрушке Горе, недалеко од запустелог и урушеног манастира Стари Јазак, започета је 1736. године градња манастира Нови Јазак, чију архитектонску целину чине цркве Св. Тројице окружена са три стране конацима и високи зид који затвара порту. Храму триконхосне основе, са кубетом на десетостраном тамбуру, дозидан је почетком XIX века троспратни масивани звоник уз западно прочеље. Сликарску целину високе барокне олтарске преграде извео је 1769. Димитрије Бачевић са сарадницима. Настала у традицији украјинског барока, неуједначеним стилским особеностима указују на утицаје српског сликарства прелазног периода XVIII века. Осим представа светаца и јеванђелиста у медаљонима на пандатифима, које је извео Павле Чортановића око 1899, зидних слика нема. У манастиру се чувају три раскошно декорисана барокна трона украшена иконама: трон цара Уроша (1776), Богородичин (1779) и архијерејски трон (1784). Манастир је више пута обнављан, а последњи обимнији радови на архитектури изведени су 90-тих година. Током 2003. реконструисан је прилазни пут манастирском комплексу.