Манастир са црквом посвећеном Богородичином покрову смештен је на јужној падини Фрушке горе. На први писани помен о њему наилази се у турском документу из 1546. Крајем XVII века обнављају га избегли монаси из манастира Раче на Дрини. Свој данашњи изглед добио је у обнови која је започела 1739, а завршила се 20 година касније. Ктитор Станко Милинковић из Шуљма и монаси манастира Беочина, коме је Мала Ремета метох, ангажовали су Теодора Косту и Николу Крапића, Цинцаре из грчког града Ланге, за главне неимарске послове. Малих димензија у односу на остале фрушкогорске, складних пропорција, црква је једнобродна грађевина са споља тространом а изнутра полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом, са осмостраним кубетом које се сужава ка врху. Наглашена декоративност фасада постигнута је комбинацијом сиво-плавог тесаног камена, широких спојница и пластичних елемената. Хоризонтални кордонски венац дели фасаде на два дела, при чему су горње партије истакуте профилисаним кровним венцем, низом слепих аркада и бифорним прозорима. Сликана декорација за богато изрезбарену иконостасну преграду наручена је Јанку Халкозовићу, али се само за четири престоне иконе може са сигурношћу рећи да су његов рад. Аутор зидних слика из 1910. је Коста Ванђеловић. Прилозима Јована Јовановића из Петроварадина изграђен је 1758. спратни конак са јужне стране цркве, који је страдао у II светском рату. Током 2001–2002 изведени су санациони радови на крову цркве, а 2005. изграђена је манастирска трпезарија.