Сазидана је 1776, на месту старије цркве, настале највероватније у првим деценијама XVIII века. То је једнобродна барокна грађевина са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом. Западним прочељем доминира висок звоник, украшен угаоним пиластрима са удвојеним капителима. Подужне фасаде понављају исти украс. Складност је постигнута степенасто профилисаним хоризонталним венцима. Главни портал излази из равни западне фасаде, надовезујући се пиластрима који га уоквирују на зидове звоника. Изнад увучених делова главне фасаде, су зидови забата рокајних форми, као равнотежа класицистички једноставним линијама торња. Високу иконостасну преграду украсила су резбаријом браћа Арсеније и Аксентије Марковић. Осликавање се приписује Јанку Халкозовићу и његовом сину Димитрију Јанковићу. Помогао им је Андреј Шалтист, аутор сликаних представа на троновима. Зидне слике су извели Јанко Халкозовић, Јован Поповић и Василије Остојић. Ангажовање водећих барокних сликара у Успењској цркви омогућило је стварање „једне од најбарокнијих целина српске уметности XVIII века”. Конзерваторски радови су обављени 1990–93. Рестаурација крста у порти извршена је 2005.