Скромна архитектонска целина цркве Св. Луке, коју је средином XV века подигао деспот Ђурђе Бранковић, превасходно је значајна због своје историјско-документарне вредности. Купиновски храм помиње се 1486. и 1502. као гробна црква сремских деспота Стефана и Јована Бранковића. Разрушена и запустела 1502. после турског освајања Срема, двапут је обнављана, почетком XVIII и крајем XIX века. Истраживањем грађевинског корпуса утврђено је да није претрпела велике измене током свога постојања. Једнобродна црква масивних зидова, подигнутих од камена и опеке, данас је у целини покривена равном дрвеном таваницом. Дубока олтарска апсида у ширини брода има полукружни облик, а наос је од припрате одвојен ниском зиданом тројном аркадом. Богато резбарен барокни иконостас, настао пре 1780. у целини затвара простор између наоса и олтара. Осликан је 1729. у барокном маниру, рокајне палете, а према новијим аналогијама дело је Јакова Орфелина. Радови на текућем одржавању и делимичној обнови грађевинског корпуса вршени су од 1952, а археолошка истраживања 1994, када је црква архитектонски снимљена и сачињен попис сликарских радова.