Налази се на јужној падини Фрушке горе, недалеко од Кувеждина, чији је метох дуго био. Први пут се помиње у турским документима половином XVI века, а захваљујући писаним изворима живот манастира може се пратити од XVIII века. Манастирски комплекс чине црква Св. Николе и конак, који по својим архитектонским одликама не указују на репрезентативне претензије градитеља. Првобитна црква била је једнобродна једнокуполна грађевина са припратом, наосом и петостраном апсидом. Садашњи изглед цркве последица је многобројних доградњи, нарочито темељне обнове из 1762/66, када су дозидани нова припрата, звоник и двоспратни конак западно од цркве. Због напуклина насталих минирањем 1944, звоник је срушен 1970. Иконостас цркве, висока разуђена барокна преграда, резбарен је 1751. а његово осликавање завршио је 1754. Теодор Стефанов Гологлавац, мајстор осредњих квалитета, ослобођен традиционалног стила и близак барокном схватању слике – припадник „прелазног стила“ у српском сликарству XVIII века. Током II светског рата иконостас је демонтиран, а сачувани су поједини његови делови. Археолошка истраживања су обављена 1963, делимичнa обнова цркве 1991/92, од 2002 изводе се радови на конацима, а 2005. завршени су радови на звонику.