Завршена је 1902. према пројекту будимпештанских архитеката Марцела Комора (1868–1944) и Деже Јакаба (1864–1932), сарадника архитекте Едена Лехнера, творца мађарске варијанте сецесије. Складна монументална грађевина са куполом над централним делом обогаћена је конструктивним иновацијама – купола почива на гвозденој конструкцији коју носи осам гвоздених стубова. Три улазна портала воде у нартекс изнад кога је простор за жене, а четири степеништа на галерију. У решавању фасада уочавају се три хоризонтална појаса: први – појас улазних портала и хоризонталне апсиде око њих; други – у коме су забат са главним витражом и у угловима два нижа торња; трећи – тамбур куполе са двоструком калотом. У умереној декоративности, иако је осетан утицај Лехнера, народне уметности и Истока, на равним површинама зидова флорални или зооморфни орнамент само прати портале, прозоре, атику, а у ентеријеру се потцртавају конструктивни елементи. Коришћена је опека и бојена жолнаи керамика. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су 1980–1993. и 2002. Од 2003. у континуитету се изводе обимнији радови.