Изграђена је на главном градском тргу 1908–12, после конкурса из 1906, према пројекту будимпештанских архитеката М. Комора (1868–1944) и Д. Јакаба (1864–1932) у духу мађарске варијанте сецесије. Монументално декоративна композиција зграде је синтеза архитектуре и уметничких заната, романтичарске националне мађарске орнаментике и савремене моделације, тежње за усклађивањем форме и материјала. Ново схватање огледа се у архитектонској концепцији, решењу основе (правоугаона, симетрична са четири унутрашња дворишта), функционалном распореду просторија (ходници према дворишту, канцеларије ка улици), архитектонским и декоративним детаљима, примени нових материјала или технологија (зидне жолнаи керамичке облоге, витражи, резбарено дрво, ковано гвожђе). У приземљу су пројектовани локали и градска кафана, а на спратовима већнице, канцеларије великог жупана и градоначелника, административне канцеларије, полицијa и истражни затвор. Северна страна са аркадама извученим пред зидно платно у централном делу има вестибил, са обе стране оивичен мањим просторијама, подножјем два неједнака торња. Мотиви декорације и орнаменти (листови, цветови лала, срца, пауновог пера, флоралне траке) инспирисани су традиционалним елементима народне мађарске уметности. На прозорима главне већнице су витражи најпознатијег мађарског сликара сецесије Шандора Нађа. Конзерваторски радови су изведени 1975–6, 1985–6, a од 1996 до данас у ентеријеру.